Miroslav Ilić morao da peva, nije imao za sapun

Miroslav Ilić morao da peva da bi preživeo

Miroslav Ilić u decembru će i ove godine održati koncert u Štark Areni iako nije planirao.

Kaže da je njemu potrebno samo da se pokupi, obuče, uđe u Arenu i zapeva, a da nikakvih specijalnih priprema i nema:

– Neka mi ne zamere moje koleginice i kolege mene to užasno nervira kad ih vidim i kad krenu na ovim televizijama pred koncert da se prenemažu, jao pa znate ovo pa znate ono pa mislim ovo pa ono, mislim. Čemu to, pravljenje neke vrste fetiša od svog zanata mislim šta. Izađi i pevaj šta mi tu prose*avaš. Stres je to za svakog, stres je i za mene da se razumemo nije to, stres, mislim briga da li će sve da funkcioniše, da li je svako u lancu, ti si samo jedan deo te predstave, iza toga stoji i te kako rad nekih drugih ljudi – kaže Miroslav Ilić i nastavlja:

– Mogu ti reći bilo je mnogo ljudi i prošle godine kad sam se ja odlučio da tu veliku priču oko 50 godina, za mene zaista veliku priču oko proslave 50 godina rada, radim sa Sašom Mirković. Ja sam tvrdoglavo bio za tu priču i ispostavilo se da stvarno nisam pogrešio. Ja sam poznat po tome što nikad u životu nisam prilazio niti samouvereno previše, enormno samouvereno, prepotentno, čak stvarima.

– Uvek kod mene postoji mala doza rezerve, jer nikad ne znaš kako će da se skockaju Jupiter, Mars, Neptun, Venera, Zemlja. Mislim, iz 1000 razloga može da se desi neki peh, kao što se dešavao tokom ovih 50 godina svima pa i meni uostalom. Ali bio sam srećan kad sam pre prodao prvu, bio sam protiv druge jer sam želeo da to bude, ja slavim 50 godina, ovo sad druga je repriza proslave 50 godina – kaže Miroslav.

– Pod pritiskom i Sašinim i gospođe koja radi kao PR u Beogradskoj Areni napravili smo i te dve, nisam čak ni ovu planirao ali Mirković me odmah prepoznao rekao mi iduće godine bar jednu pravimo – priča Miroslav i osvrće se kako ga je društvo navuklo da postane alkoholičar:

PROČITAJTE I: KRIJE JE OD JAVNOSTI Ovo je žena Dina Merlina kojoj su branili ljubav sa pevačem

– Nisam se ja odvikavao uopšte, to nikad nije bila moja potreba organska. To je budalaština. Ne može ni to da opravda uopšte, ali blizina posla kafani, i uopšte, društvo, ja nisam hteo da zaostajem u društvu u tom ludilu, veselju, jer to su najveselije godine koje ja pamtim.

– Te kasne 70-te početak 80-tih to su najuspešnije godine uopšte u ovom zanatu i najveselije godine inače po meni na ovim prostorima – iskren je Miroslav.

Miroslav Ilić morao da peva da bi preživeo

Pevač je objasnio kako je da bi preživeo počeo da peva.

Otišao je na studije elektrotehnike u Skoplje, a umesto u tom poslu vratio se u Mrčajevce u roditeljsku kuću:

– To je bio najteži period, kad je Gordana došla kod mene u Skoplje, kad smo se vratili kod mene u Mrčajevce. Rodila se Marija ćerka, tata daj mi za cigare, za čarape, za pelenu, za sapun. Miroslave ko si ti u ovoj celoj gužvi. Onda sam ja hteo prvo da vadim pasoš, pa da idem u Austriju da radim jedno godinu dana da zaradim neke parice, da završim studije da bi se osamostalio – kaže Miroslav.

– Mnogo ideja sam imao šta bih mogao, i jednom sam pohađajući višu tehničku školu u Čačku, mehanika jedan je užasno dosadan predmet, tako sam ja u amfiteatru čitao neke novine, vidim da neka audicija se održava u Beogradu. Pozivaju se mladi talenti iz ondašnje Jugoslavije da se jave na audiciju, pobednik stiče pravo da snimi ploču, da putuje na neku veliku manifestaciju zvala se Hit leta u to vreme – kaže Miroslav i otkiva kako je krenuo put muzike.

– I ja se setih tad da sam ja u osnovnoj školi na onim nekim školskim priredbicama pevao neke pesmice koje me je učila moja pokojna majka. Jer mi smo bili jedni od retkih srećnika koji smo u to vreme imali radio aparat, učila me neke pesmice i ja sam to pevao na školskim priredbama. I gledam u onim novinama, što ne bih ja probao ovo. Ja nikad nisam maštao o ovome, ovo što ja radim već 50 godina to nije bio moj san, ja nisam sanjao o tome uopšte, ja sam uleteo sasvim slučajno od muke u stvari propevao – kaže Miroslav.

– Ja sam to podvukao, kao što ne bih probao. Ali sam brzo odustao. Znaš kako provincijalac razmišlja. A oni Beogradski mangupi, imaju verovatno nekog favorita i sad prave dekor, sad mi svi drugi treba da pravimo dekor tom nekom ko već predodređen za to. I ja odustao – kaže Miroslav i objađnjava šta se onda dogodilo:

– Međutim te novine su imale jednu stranu žensku. Moda, recepti i Gordana listala te novine i videla da sam ja ovo podvukao, kaže šta si ono podvlačio. Kažem hteo sam da odem da probam. Pa što ne probaš. Ma mani me Gordana, treba da idem da potrošim pare do Beograda nazad, bez veze samo. Imaju oni već favorita. Ja bih išla. Ja ću tebe ujutru da probudim, idi polako.

– Onda sam ja došo u Beograd, a to je bila pišurija. Dolazim ja u Beograd sišao, sećam se ta audicija je bila Velikomoravska ulica, ja sišao na autobuskoj stanici iz autobusa, mrzovoljan, jer si morao u Mrčajevcima u to vreme da ustaneš u 5 ujutru pa da sediš u kafani Šumadija gde je bila autobuska stanica, pa da čekaš ove prolazne autobuse, iz Kraljeva, Kragujevca, Kruševca, Vrnjačke banje, onaj koji prolazi, ako ima mesta on stane – priseća se pevač i dodaje:

– E sad ti sanjaj koji će da stane u 5 moraš da budeš tu pa da čekaš koji stane da dođeš do Beograda, ali gde je Velikomoravska ulica. Pa to je pričati sad o tome mislim – iskren je Miroslav.

Još vesti iz sveta estrade čitajte u novom broju nedeljnika Scandal! koji je u prodaji